Čim sam prvi put detaljno pročitao malo više materijala vezano za ovu temu odmah mi se postavilo osnovno pitanje: kako može da postoji čovjek koji nema dušu?
Ova dilema kod mene nije razjašnjena ni do danas ali uzimam ovu tvrdnju kao nešto što bi trebalo još neko vrijeme proučavati i o tome razmišljati, tako da se ovdje neću mnogo baviti njenim razjašnjavanjem.
Razmišljajući o ovom „fenomenu“ sa aspekta svakodnevnog života počeo sam malo detaljnije i dublje da posmatram i proučavam pojedine ljude, njihovo ponašanje, stavove i reakcije. Nisam sebi dozvoljavao da me ideja o organskim portalima ikada dovede u situaciju da prema nekim ljudima, bez stvarne potrebe, počnem da mijenjam odnos ili način na koji ih tretiram ili da počnem da se opterećavam nekim predrasudama, ali sam usljed nje počeo da zapažam mnoge pojave i forme u ponašanju raznih „zanimljivih“ osoba, koje do tada nisam primjećivao.
Ako uzmemo u obzir da organski portali, pored toga što se za njih tvrdi da nemaju individualnu dušu već neku vrstu „kolektivne“ duše, imaju jednu specifičnu funkciju a to je transfer energije koja se ispoljava u vidu negativnih osjećanja kod adamičnih ljudi i da tu energiju, na neki način, odašilju OPS entitetima koji prebivaju na 4D dimenziji postojanja, možemo zaključiti da se gotovo pola čovječanstva nalazi u totalnom „ćorsokaku“ svoje egzistencije. Dakle, organski portali, prema nekim autorima, ne samo da vrše transfer energetske hrane koju proizvode ljudi sa dušom već se pojavljuju i kao direktni ili indirektni uzročnici i podstrekači takvih negativnih osjećanja, a da i oni sami toga nisu nikako svjesni.
Svako od nas je u svom životu imao tu „čast“ a većina nas svakodnevno „uživa“ u toj privilegiji, da na bilo koji način ima kontakt ili neki odnos sa određenim osobama za koje smo maltene 100% sigurni da im je jedina i osnovna svrha u životu da provociraju i na razne druge načine muče ljude oko sebe. Bilo da je u pitanju kolega sa posla, član porodice ili običan poznanik, takve osobe, reklo bi se sa jednom nevjerovatnom posvećenošću i usmjerenošću rade na zagorčavanju života mnogim ljudima oko sebe. I to nije nikakvo pretjerivanje već jednostavno činjenica. Oni sami ne mogu proizvesti tako kvalitetne i „fine“ negativne emocije, obzirom da navodno nemaju dušu i za tako nešto nisu sposobni. Oni su toliko hladni, proračunati i nemilosrdni da nisu u stanju proizvesti bilo koju emociju koja bi mogla poslužiti nekome kao energetska hrana ali zato znaju jako dobro kako da to proizvedu kod drugih (adamičnih) ljudi.
Kada proučimo neke osnovne osobine organskih portala vidjećemo da u svemu odgovaraju psihološkoj strukturi psihopata i oligarhije koja vlada ovom planetom. O psihopatama i organskim portalima se može naći jako mnogo kvalitetnih članaka i tekstova, kao što su ovi:
http://svjesnost.com/?p=23
http://www.galaksija.com/planeta/psihopatija_i_politika.htm
http://quantumfuture.net/sr/organskiportali.htm
a treba pomenuti i sjajnu knjigu, odnosno naučnu studiju o genezi zla koju je napisao A. Lobačevski pod nazivom „Politička ponerologija“ i koja se prevedena na naše jezike može skinuti sa ovog linka:
http://www.4shared.com/file/19834707/b7722bf4/politickaponerologija.html
Kad sve ovo uzmemo u obzir nije nam teško stvoriti određenu sliku i viziju u glavi kako bi izgledao jedan psihološki profil nekog prosječnog organskog portala ili psihopate.
Međutim, meni se po glavi počelo motati neko razmišljanje da organski portali nisu nužno zli, pokvareni ili jednostavno samo usmjereni ka tome da iscrpe što više negativne energije od ljudi sa dušom. Na ovakvo razmišljanje me je potakeo jedan citat iz knjige „Četvrti put“ od Uspenskog gdje kaže sledeće:
P: Da li je onda za ljude značajne u istorijskim kretanjima nemoguće da pobegnu iz života?
O: U većini slučajeva za njih je suviše kasno da pobegnu; oni su već mrtvi, oni već prosipaju svoje kosti po putu, ali moraju nastaviti da postoje i da se vrte u krug. To je jedna od misterija života – da njime upravljaju mrtvi ljudi.
P: Ne vidim zašto su velike istorijske figure toliko važne da moraju nastavljati da se večno vraćaju čak i kad postanu mrtve? Zar ne bi bilo lako naći zamenu za njih?
O: Lako za koga? Očigledno se oni uklapaju u neke uslove i tako nastavljaju da idu u krug u istom pravcu čak i ako umru, a ljudi ih smatraju živim bićima. Možda je njihova glavna mana da su mrtvi, pa onda ne mogu da prave greske – oni stalno iznova čine potpuno iste stvari.
P: Ti govoriš o večnom vraćanju mrtvih ljudi, ali ja sam mislio da suština ne može da umre?
O: Ona može da umre relativno, u smislu da ne može da se razvije. Mehanički ona može da postoji, ali ne može da raste, ona može samo da se pogoršava sa vremenom. Suština može da umre na mnogo različitih načina. Ona može da umre samo za ovaj život ili da umre sasvim. Može sasvim da umre jedino kao rezultat dugog perioda pogrešnih radnji, radnji protiv savesti. Ubijanje suštine znači ubijanje savesti. Ili, ona može da umre u ovom životu i bude rođena ponovo, bezbedna i zdrava, u sledećem. Na primer, čovek može da padne na glavu i suština može da umre u smislu da se neće uopšte dalje razvijati. Ali, u narednom životu, ona će ponovo živeti. Tako u razgovoru o smrti suštine moramo da znamo na koju vrstu mislimo, slučajnu ili namernu.
U razmišljanju o životu, mi zaboravljamo da su mnogi ljudi mrtvi i da ljudi koji spavaju lakše potpadaju pod uticaj mrtvih ljudi.
P: Da li je većina ljudi mrtva?
O: O ovom pitanju je mnogo raspravljano u našoj grupi u Sankt Petersburgu. Neki su mislili da je većina ljudi mrtva , ali ja sam uvek bio protiv toga. Svi spavaju, ali čak i u životu nalazite prijatne ljude koji možda ne rade zbog lenjosti, nedostatka prilike, ili nečeg drugog. Ipak, oni nisu mrtvi.
P: Kako mogu mrtvi ljudi da utiču na ljude koji spavaju?
O: U poređenju s ljudima koji spavaju oni su veoma jaki, jer nemaju savesti i nemaju stida. Šta obične ljude čini slabim? Savest i stid. Osim toga, ako ljudi spavaju, bilo šta može da im se desi, oni mogu da budu ukradeni iz svojih kreveta.Svi ljudi u životu spavaju, ali nisu svi mrtvi – još. U isto vreme, ako neko uopšte ne može da prihvati i iskoristi B uticaje, nema ničeg što bi ga spaslo da pre ili kasnije ne umre. B uticaji su poslati da sačuvaju ljude od umiranja, čak i ako spavaju. Ali, ako ih oni odbace, ne postoji ništa što bi sprečilo njihovo umiranje. Ljudi nisu jednaki u odnosu na evoluciju. Neki mogu da evoluiraju, drugi ne mogu. Oni ili gube mogućnost evolucije , ili nisu uradili ništa da je zasluže.
Iz ovoga bi mogli zaključiti da su organski portali i ljudi koji iz nekog razloga nisu imali i nemaju nikakvog ili vrlo malo tkz. B uticaja u svom životu. Oni su posvećeni isključivo ovom materijalnom životu i stvaranju što boljih uslova za svoju trenutnu egzistenciju i jednostavno nemaju bilo koja druga usmjerenja. Mogli bismo reći da svako od nas lično pozna masu takvih ljudi, za koje nužno ne možemo samo reći da su loši, zli ili pokvareni ali da se jednostavno ponašaju onako kako im to nalažu neke njihove unutrašnje „smjernice“. Njih jednostavno ne zanima ništa što je čudno, neobjašnjivo, onostrano, njih ne zanimaju nikakvi neobjašnjivi fenomeni, misterije ili okultni događaji. Sve što njih interesuje jeste ovozemaljsko i materijalno i to je jednostavo tako.
Da bi bolje razumjeli kakvi su to B uticaji i od čega se oni sastoje navodim još jedan citat iz iste knjige:
Ako se sada vratimo ideji da se samo mali broj ljudi može razviti i otkriti svoje skrivene mogućnosti, prirodno se javlja pitanje: u čemu je razlika? Zašto neki ljudi imaju šansu, a drugi uopšte nemaju šansu?
Sušta je istina da neki ljudi od samog početka nemaju šanse. Rođeni su u takvim okolnostima da ništa ne mogu da nauče, ili su sami na neki način defektni; zato defektne ljude isključujemo , jer o njima nema šta da se kaže. Nas zanimaju ljudi koji su u normalnim okolnostima, a oni sami moraju da budu normalni, sa uobičajenim sposobnostima za učenje, razumevanje i tako dalje. E od tih ljudi samo će veoma mali broj biti sposoban da načini čak i prvi korak na putu razvoja. Kako i zašto je to tako?
U uobičajenim okolnostima svi ljudi žive izloženi dvema vrstama uticaja. Prvo, postoje uticaji stvoreni u životu, želja za bogatstvom, slavom i tako dalje, koje nazivamo uticaji A. Drugo, postoje uticaji koji u život dolaze spolja, i koji deluju pod istim uslovima, mada su drugačiji – nazivamo ih uticaji B. Oni do ljudi stižu iz religije, književnosti ili filozofije. Ova druga vrsta uticaja je po svom poreklu svesna. Uticaji A su od početka mehanički. Čovek može da sretne uticaje B, ili pored njih može da prođe a da ih ne primeti, ili može da čuje za njih i misli da ih razume, koristi njihove reči ali pri tom uopšte nema stvarnog razumevanja. Ove dve vrste uticaja stvarno određuju dalji razvoj čoveka. Ako čovek nagomilava B uticaje, rezultati tih uticaja se kristalizuju u njemu (reč kristalizuju koristim u uobičajenom značenju) i stvaraju određenu vrstu centra gravitacije koji nazivamo magnetski centar.
Zbijena masa sećanja na ove utiske vuče čoveka u određenom pravcu, ili ga navodi da skrene u određenom pravcu. Kad se u čoveku formira magnetski centar, biće mu lakše da privuče sebi više uticaja B, i da ne bude ometan uticajima A. Kod običnih ljudi uticaji A uzimaju toliko njihovog vremena da ništa ne ostaje za druge uticaje i teško da će ih se uopšte dotaći uticaji B. Ako, međutim, taj magnetski centar u čoveku raste, posle izvesnog vremena on će sresti nekog drugog čoveka, ili grupu ljudi, od kojih može da nauči nešto drugačije, nešto što nije uključeno u uticaje B, i što nazivamo uticajima C. Ti uticaji su svesni i po poreklu i po dejstvu i mogu se preneti samo direktnim poučavanjem. Uticaji B dolaze preko knjiga i umetničkih dela, ali uticaji C mogu doći samo preko direktnog kontakta. Ako čovek sa poraslim magnetskim centrom sretne čoveka ili grupu ljudi preko koje dolazi u kontakt sa sa uticajima C, to znači da je načinio prvi korak. Tada za njega postoji mogućnost razvoja.
Na kraju možemo zaključiti da su organski portali i psihopate zaista naša realnost i tako reci svakodnevnica. Bilo da se radi o uticaju političara i drugih vođa, bilo da se radi o našoj svakodnevnoj interakciji sa raznim "običnim" ljudima, činjenica je da živimo i dijelimo ovu realnost sa individuama koje sasvim sigurno imaju nešto drugačiji mentalni sklop od našeg, ili mentalnog sklopa jednog običnog čovjeka sa dušom koji je shvatio i uvidio da nešto debelo ne štima sa ovim svijetom i životom kojim živimo.
Ono što je sasvim sigurno jeste da pravilnom suočavanju sa ovom problematikom nikako neće doprinijeti sticanje bilo kakvih predrasuda ili ispoljavanja nepotrebnih osuda bilo koga. Ovaj problem zahtijeva maksimum našeg zalaganja u vidu usvajanja što više znanja i informacija o tome.
Ali ono što je najbitnije jeste: nemojmo više dozvoliti da nam bilo ko nepotrebno crpi energiju i prouzrokuje bilo koje negativne emocije i njihova ispoljavanja ali s druge strane, dajmo i sve od sebe da se što bolje upoznamo sa ovom važnom problematikom i na taj način pomognemo i nama samima a možda i nekoj osobi da dođe po prvi put u dodir sa ponekim B uticajem, jer na kraju, organski portali trebaju od adamičnih ljudi naučiti kako da postanu kao mi i steknu individualnu dušu a ne da mi, pod uticajem mnogih nevolja ovog materijalnog života, postajemo sve više kao oni.
Da li smo spremni za prave C uticaje?
